Menu
A+ A A-

Deprecated: Non-static method JSite::getMenu() should not be called statically, assuming $this from incompatible context in /home/s1050371/public_html/templates/gk_news/lib/framework/helper.layout.php on line 175

Deprecated: Non-static method JApplication::getMenu() should not be called statically, assuming $this from incompatible context in /home/s1050371/public_html/includes/application.php on line 536

Deprecated: Non-static method JSite::getMenu() should not be called statically, assuming $this from incompatible context in /home/s1050371/public_html/templates/gk_news/lib/framework/helper.layout.php on line 175

Deprecated: Non-static method JApplication::getMenu() should not be called statically, assuming $this from incompatible context in /home/s1050371/public_html/includes/application.php on line 536

Архипастирска Божићна порука

ИРИНЕЈ

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ
ЕПИСКОП МИТРОПОЛИЈЕ АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКЕ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Шта да Ти принесемо, Христе,
Који си се нас ради појавио на земљи као човек!
Свако створење приноси Ти хвалу:
анђели Ти приносе химну; небеса, звезду;
мудраци, поклоне; пастири, чуђење;
земља, пећину своју; дивљина, јасле;
а ми Ти приносимо Дјеву мајку!
(Божићна Црквена песма)

Многољубљено Нам свештенство и монаштво, синови и кћери,
драга Наша децо духовна,

О данашњем великом и пресветлом празнику Христовог рођења, наша Света Црква „благовести радост велику свему народу Божјем" (Лк. 2,10-11) – Христос Богочовек, најљубљенији Наши, оваплоти се тј. постаде тело. Онај који постоји од пре настанка времена, роди се у времену од Увекдјеве Марије и непрестано се рађа у људским срцима, тражећи Себи место у свакоме од нас – без изузетка. Принесимо Му, дакле, честиту, а не тамну пећину наших срцậ и смирене, а не отврднуле јасле наших душа да би Он, као странац на овом свету од самог рођења, ту положио Себе самога и настанио се у Духу Светоме. Принесимо му себе јер једино тако ћемо моћи од свег срца, које је Њиме испуњено и од све душе, која је Њиме обасјана, моћи радосно и истински клицати „Мир Божји – Христос се роди"!

У овој минулој години нашег спасења, свечано смо обележавали стогодишњицу Великог рата чији је исход предвидео окончањậ свих ратова до наших дана. Нажалост, и даље смо очевици великих немира на Блиском Истоку, у Египту, у Украјини и Сирији, као и свуда по свету; те и у овом времену тражимо данашње мудре, учене људе и научнике, Боготражитеље, да као и они мудраци некада, поставе питање: „Где је цар Јудејски који се родио? Јер смо видели Његову звезду на истоку и дођосмо да му се поклонимо" (Мат. 2, 2). Где су они да и данас прате Витлејемску звезду како би пронашли Христа – Сунце Правде и открили све тајне дарова мудраца са Истока Богомладенцу – тајну злата, тамјана и смирне?

А ми, шта да принесемо Христу, који се ради нас појавио на земљи као човек? Да ли да Цару свих векова принесемо злато блиставог сјаја? Да ли миомнирисни тамјан Њему Богу свих? Или црновито миро које се припрема за Њега већ од самог рођења за тродневни погреб – за смрт, која је једино у Њему побеђена и са Њим се може победити у нама. Одговор на сва ова питања је једноставан, али захтева личну жртву свакога од нас, непрестано обделавање сопствене душе и подвиг живота по Јеванђељу. Треба да му принесемо себе, да му отворимо свој живот, да направимо места за Њега јер нам новорођени Господ и ове наступајуће године пружа прилику и нуди нам могућност да се усели у нас. Као што рече: „Ја стојим на вратима и куцам; ако ко чује мој глас и отвори врата, ући ћу к њему и јешћу с њим - и он са мном" (Откр, 3,20). Једино уз Христа и са Христом ћемо истински доживети благодат и радост коју доноси Спаситељ света – будући век Његовог царства!

Но савремним људима ово делује као „слепило" вере у коме веровати значи прихватити без разумевања, и управо смо недавно у Сиднеју били сведоци таквог слепила. Заиста, уско схваћена, а не животом проживљена вера постаје идејни темељ сваког тоталитаризма у коме људи стално покушавају заменити огромно и прешироко Царство небеско са својим обичним, а заправо ситним и скученим царствима која нас воде у смрт. Управо зато Православље непрестано наглашава будући век Царства Божјег као мерило и критеријум свега, јер то Царство Небеско које ишчекујемо почиње већ овде и сада.

Заправо оно што данас чинимо имаће свој одраз и коначни свршетак у вечности! Тога ради је човек, као христолико биће, попут Христа позван и призван у вечност, а не у смрт. Као и у случају Христа Богомладенца све почиње са Његовим зачећем и од тог тренутка Богомладенац у човеку тражи Своје обиталиште. Дакле, Православна вера може само почети са сопственим тражењем истине, али када се човека дотакне божанска благодат истинска вера постаје смирено прихватање недокучиве истине откривења. Поглед човека вере тако постаје поглед новоређеног Спаситеља. По речима савременог православног мислиоца, о. Радована Биговића, то је поглед „на нас саме, на друге људе, на ствари око нас, на човечанство, на историју, на свемир, на самог Бога". Та сушта вера постаје „светлост која прожима и обасјава свеукупни људски живот".

Уз очинску молитву да се новорођени Господ дотакне свачијег срца, да се настани у души сваког људског створења, да нас све заједно освети и просвети те подари благословено Ново лето спасења обасјано светлошћу богопознања; да нам подари Нову годину испуњену међусобном љубављу, миром и слогом, призивамо на све вас благослов и љубав Његову радосно кличући:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Дано у Сиднеју, о Божићу 2014. године

Ваш искрени молитвеник пред колевком Богомладенца Христа,

+ИРИНЕЈ

Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске

Аудио запис 

Last modified onThursday, 08 January 2015 14:05
back to top
NSW SRE CURRICULUM